Вођа  Независних социјалдемократа  Милорад Додик поручио је грађанима Републике Српске да не плаћају телевизијску таксу сарајевској медијској кући БХТВ1 зато што необјективно информише гледаоце.
Сарајевски БХТВ1 објављује често лош и тенденциозан извјештај, а најсвјежији примјер је послије комеморације у Средњем Подрињу у коме није било ничег професионалног и ту ништа није спорно. Поново је, по ко зна који пут, подгријана мржња према српском народу.
Нису извлачене у први план ријечи помирења, опроштаја, мултиетничког живота. Умјесто тога на прво мјесто стављани су у низу иконографија и вјерски обреди који се разликују од исламских.
У БХТВ1 непрестано се указује на различитости између три народа, а при том се апсурдно закључује како треба и даље живјети заједно у једној држави са „једном истином“. Због такве уређивачке политике БХТВ1 би ваљало драстично промијенити или, још боље, укинути. Нимало није довољно да се у парламенту БиХ расправља само о финансијама ове ТВ куће.
Ни ријечи у злонамјерном  извјестају о Насеру Орићу који се својевремено хвалио новинару канадског „Торонто стара“ да је заклао и одсјекао главе стотинама Срба. Канађанин је сликао те несрећне главе за своје новине. Тај податак, узгред, тужиластво у Хагу уопште није узело у обзир. Тужитељи кажу да тај злочин није био у њиховом посматраном периоду. Злочин се дакле догодио у периоду који није посматран. Шио ми га Ђура!
Додик, дакле, није задовољан професионалним квалитетом извјештавања сарајевских журналиста. У том погледу је у праву. Могао је, међутим, са знатно више разлога и мотива да реагује и много пута раније. Његови или владини „стручни“ сарадници, (нестручни полтрони), би могли бар да одговоре на мејлове које добијају у своје удобне кабинете.
Могао је да критикује и свог пријатеља из Србије Бориса Тадића што никада није дошао у тај исти Братунац и ода пошту српским жртвама. Могао је то исто да замјери и шефу ОХР-а Мирославу Лајчаку који такође није дошао у Братунац и који вјерује да је у рату гинуо само један народ.  БХТВ1 користи сваку прилику да блати и вријеђа Србе. То није ништа ново. Са попљуваним Србима испирају се бошњачки мозгови.
БХТВ1,  и на то је неопходно указати,  статус недодирљивости стекла је пренетим правима са српског ентитета на дејтонску Босну и Херцеговину. Право и суштинско је питање, дакле, ко је дао пристанак да се дејтонска ентитетска права у медијском погледу пренесу из Бања Луке у Сарајево. Ко није условио макар минимално да и српски новинари раде у овој медијској кући коју плаћају грађани Републике Српске.
Храниш пса да те уједа!
Коме се сада жали предсједеник независних социјалдемократа Републике Српске? Додик међутим није такође у праву што је реаговао са премијерске позиције, јер такво реаговање није посао премијера.
Критику лошег и приземног извјештавања требало је одмах  да упуте новинарска удружења, коментатори у медијима, колумнисти, а пре свега невладине организације. Та реаговања су изостала и свакако иду на душу уређивачких колегија.  Могао је и морао да реагује Додиков шеф кабинета. Новинари су дужни по законима свог посла да  непрестано  постављају питања и да непрекидно истражују шта се одиста догодило у Средњем Подрињу.
Не може се због тога  прихватити Додиков став да је стављена тачка у Међународном суду правде и на закључак ове институције да је учињен локални геноцид. Јасно је да тај суд није до краја истражио шта су урадиле и српска и муслиманска војска у сребреничком крају, пошто  нису узете у обзир све валидне чињенице.
За оцјену и критику новинарског извјештавања постоје други путеви. Постоје новинарска удружења која могу са професионалне тачке да објаве колико има идентификованих Бошњака у Сребреници, колико има погинулих у извјештају Холандског батаљона, колико уопште има основа да се говори о геноциду. Зашто има двоструко више идентификованих српских него муслиманских жртава у тој истој Сребреници.
Новинарска удружења другим ријечима треба да раде свој посао, а не да премијер буде и новинар и јавно оцјењује извјештај сарајевског медија на кога грађани РС не могу да утичу, а морају да плаћају ТВ таксу.
Одлуку о неплаћању тв таксе за сарајевски БХТВ1 ваљало би што хитније да донесе Скупштина Републике Српске. И да то буде доказ да нека ентитетска права Републике Српске могу и да се врате. Велики број европских земаља има одличну праксу а то је да грађани према свом задовољству програма одлучују коме ће да плаћају претплату. Па она уређивачка политика која није примљена код грађана неће моћи ни да економски егзистира и сама ће да нестане.

Показало би се и колико је озбиљна премијерова изјава.
 
Да не буде опет она народна: Тресла се гора, родио се миш!

Бања Лука, 15.07.2008