Прије Првог свјетског рата, једна од четири најважније политичке странке у Србији била је Српска напредна странка. Основана је у јануару 1881. године, од групе младоконзервативаца окупљених око листа "Видело". Прваци Напредне странке били су Милан Пироћанац (први предсједник, до 1886.г.), Милутин Гарашанин (други предсједник, до 1898.г.), Стојан Новаковић (предсједник послије обнове 1906.г.) и Чедомир Мијатовић. Обично се сматрају настављачима групе старих конзервативаца (Илија Гарашанин, Јован Мариновић, Данило Стефановић, Никола и Филип Христић, Ђорђе Ценић, Коста Цукић), али су вође напредњака од њих далеко либералнији и модернији. СНС је дошла на власт подржана од стране кнеза Милана Обреновића и спроводила је либералне реформе, увјерена да је то једини пут стварног осамостаљења и напретка Србије. У прво вријеме били су у савезништву са радикалима али су брзо ушли у сукоб и око власти и око политичких начела. СНС је донијела прве и напредне законе о просвјети, судовима, политичким странкама, Народној банци и стајаћој војсци. Након Тимочке буне 1883. и Српско-бугарског рата 1885. постаје зависна од краља Милана. Послије 1887. године налази се у опозицији, када су радикали формирали владу. Представници напредњака и касније учествују у нерадикалским или неутралним владама. Са новим програмом, у коме је исцрпно саопштила резултате своје дотадашње владавине, Српска напредна странка 1889. године покушава да обнови свој рад на челу са Милутином Гарашанином. На збору странке 14. и 15. маја 1889. године у Београду долази до напада на збор и Гарашанина од стране екстремних радикала те он напушта Србију. Странка обуставља рад, а "Видело" престаје да излази. У програму Напредне странке из 1889. године стоји: чланови ове странке "остају и даље вјерни начелу напретка српског", усвајајући начело "да радња и борба за српски народ значи да се ради за самосталност, Ускрс и јединство Срба". Да се за самосталност Срба не може радити успјешније него у пуној слози са просвјетом и образованошћу свјетском, а пазећи увијек народне потребе и на велике интересе будућности Српске. Да Напредна странка, остајући вјерна начелу напретка у народном и државном животу, настави свој рад на томе: да се уставност истински развија за све и свакога, да закон и ред постану светиња у земљи, да се сузбија насиље и одозго и одоздо, да се родољубље српско оличава у стварноме раду, да у српском државном животу извојују побједу знање и поштење, да се истинита просвјета креће упоредо са просвјетом напредних народа и да се сузбија полутанство, да се привредно стање Срба унапријеђује и да се Србија приближава економској независности својој, да, поштујући самосталност и праведне аспирације других народа, ради на томе да се поштује самосталност и да се остварују праведне аспирације народа српског и да у погледу Балканског полуострва за Напредну странку вриједи и даље начело: "Исток источним народима". Консолидована 1895. године са Стојаном Новаковићем Српска напредна странка још једном образује - формира владу (од 26. јуна 1895. до 17. децембра 1896.), а крајем 1896. послије пада владе странка се самораспушта. Дио напредњака, под оцем и синовима Маринковић, учествује у влади са радикалима Николе Пашића 1901 - 1902. године. Са новим програмом и Статутом поново је 30. јануара 1906. странка обновљена под вођством Стојана Новаковића. На новим конзервативним основама, окупљених око листа "Недељни преглед", велики број напредњачких интелектуалаца, који су себе називали конзервативцима је дјеловао до 1911. године. Под вођством Живојина Перића 1914. године одваја се мањи број напредњака и оснивају Конзервативну странку. До 1919. СНС у скупштини има по неколико посланика и налази се у опозицији изузев 1909. године када је Новаковић, у вријеме анексије Босне и Херцеговине, саставио владу уз подршку свих странака. Син Стојана Новаковића, Милета Новаковић, професор Правног факултета у Београду обнавља поново рад странке 1920. године. Странка је без формалног распуштања дефинитивно престала 1925. године са радом. Већина напредњака заједно са самосталцима, либералима, једним дијелом радикалских првака и већим дијелом српског и мањим хрватског крила Хрватско-српске коалиције учествују у стварању Демократске странке Љубомира Давидовића. Напредњачкој оријентацији припадали су, краће или дуже вријеме, и многи други значајни људи Србије свога доба – предсједници владе Љубомир Каљевић, Владан Ђорђевић, Светомир Николајевић, Лазар Докић и Алекса Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Вукашин Петровић, Ђура Хорватовић, Драгутин Франасовић, Милан Кујунџић, Андра Ђорђевић, Љубомир Ковачевић, Мита Ракић и други. Странка, коју су створили и водили најобразованији људи у Србији друге половине 19. вијека и чији је програм био европеизација Србије, изградња модерне државе и друштва, укупно је била на власти нешто више од шест година. Можда би главне тежње Српске напредне странке требало посебно анализирати, а то су: примат личности над колективитетом, закона над обичајем, слободе над једнакошћу, брзе промјене над спорим реформама, те ослонац на краља Милана Обреновића, а он претјерано на централну Европу.

Дио Радикала оснивача Српске радикалне странке Републике Српске 1993. године, и пар стотина патриотски опредјељених интелектуалаца РС, осјећајући потребу и патриотску обавезу да се чвршће организују у политичко-правном смислу управо онда када је на помолу остварење вјековног сна прекодринских Срба о својој држави, дана: 20.03.1997. године су одржали Оснивачку скупштину Српске напредне странке Републике Српске у Бијељини. На скупштини је изабрано руководство на челу са предсједником проф. Гораном Планинчићем. Судским рјешењем о регистрацији странке, правно су потврђени основни демократски програмски циљеви ове странке. У веома кратком року је основано 11 општинских организација и то: Бијељина, Требиње, Билећа, Пале, Брчко, Лопаре, Бања Лука, Приједор, Градишка, Кнежево и Нови Град. СНС РС је избијегавала политиканство и јавно страначко надметање окренута је постигнутом идеалу Републици Српској и није офанзивно излазила на изборе. Главне активности су биле праћење ситуације око РС и политичка приправност за случај да нешто пође по злу. 2006. године долази до драматичног нарушавања Дејтонског споразума од стране поборника унитаристичког концепта БиХ, дијелова међународне заједнице, корумпираних и неспособних српских политичара који зарад личних интереса пренебрегавају општи интерес. У Вашинтону су потписали буквално поништење РС и права грађана РС, извојевана у отаџбинском рату и верификована за зеленим столом од свјетских моћника. До тада су политичари са РС на ниво БиХ пренијели 42 Дејтонска овлаштења Републике Српске. Потписивањем у Вашинтону Д.Ц. у присуству државног секретара САД "Споразума о измјени Устава БиХ", а да је усвојен у Скупштини БиХ, Републике Српске данас не би било. Тај документ су потписали лидери СНСД, СДС, ПДП из РС. (Документ обавезно прочитајте). Као дежурни чувари-патриоте РС ми смо у таквој ситуацији могли једино да нешто покушамо урадити преко Уставне комисије БиХ и њеног потпредсједника др Петра Кунића. Он је тада имао минорну странку "Демократски форум", био је посланик парламентарне Скупштине БиХ, те прави родољуб и стручњак правних наука. Дио наших чланова који нису до тада били у јавности придружује се Петру Кунићу како би ојачали његову политичку снагу. Дотадашњи назив "Демократски форум" уз сарадњу са кумовима "Снагом Србије" Богољуб Карић мијења се у "Нова Снага Српске". Уз одличну политичко-правну стратегију на челу са др Петром Кунићем успјели смо да спасемо РС од тих Уставних промјена.
СНС РС, чврсто опредијељена за поштовање Дејтонског споразума и темељних уставом загарантованих права РС, послије опстанка РС сматрала је да је вријеме за неодложно постепено демократско укључење свих фактора и ресурса у политичку одбрану РС, јер су најјаче све три партије поклекле. Сама Странка постепено излази у јавност и појачава политичку активност у РС, у сарадњи са другим патриотским мањим странкама..

Редовна Изборна скупштина странке одржана је дана 01.06.2006. године у Бијељини, на којој је између осталог усвојен приједлог предсједника г-Планинчића о његовом разријешењу због других патриотских обавеза. Скупштина је једногласном одлуком изабрала новог предсједника г-дина Винка Перића, истакнутог привредника и патриоту, унука солунског добровољца, рођеног у Кравицама код Братунца. Нови предсједник мр сци. Винко Перић је судским рјешењем бр:080-0-Рег-06-000 403 од 09.06.2006. године и правно верификован за заступање и политичко иступање у јавности.

Како је први циљ Српске напредне Странке "Постизање пуног националног, духовног, културног, економског и политичког јединства српског народа", а парламентарни избори за Скупштину РС су се ближили, то су први политички потези новог руководства били укрупњавање патриотске коалиције за очување и поврат назад 42 Дејтонске ингеренције РС. Како се одвијала политичка ситуација и које је активности СНС РС током 2006. године радила изнијећемо касније. Да се нисмо максимално и овом приликом активирали по свим питањима, данас би вјероватно РС била опет упитна. Ова реченица је мало препотентна али ћете видјети документе и сами ћете се у то увјерити.

14.06.2006. године потписан је први споразум о Коалицији и заједничком наступу на предстојећим изборима са "Радикалном странком Републике Српске" под заједничким именом "Српска напредна странка Републике Српске".
Предсједник РС РС мр Миро Радовановић, по Споразуму заузима мјесто потпредсједника.

22.06.2006.године, у Бања Луци је потписан и други Споразум о заједничком тројном коалиционом дјеловању на предстојећим парламентарним изборима 2006. г. између:

1. Српска напредна странка РС (Коалиција са Радикалном странком РС) - Винко Перић.
2. Српска странка РС - Предраг Гуго Лазаревић
3. Српска радикална стрнака РС - Миланко Михајлица

По овом коалиционом Споразуму предвиђено је да се на изборе изађе под именом и на заједничкој листи Српске радикалне странке РС. Предсједник коалиције је проф. Миланко Михајлица (СРС РС). Такође су предвиђена два коалициона савјета и то: Политички савјет коалиције на челу са предсједником проф. Гугом Лазаревићем (СС РС) и Економско-социјални савјет са мр сци. Винком Перићем (СНС РС). Према договору на заједничкој листи тројне изборне коалиције, између осталих, предсједник извршног одбора СС РС др Ненад Стевандић је кандидат за БиХ парламент.
Предсједник СРС РС Миланко Михајлица је био кандидат за Скупштину РС, а предсједник Српске напредне странке РС мр Винко Перић кандидат на компензационој листи за Скупштину РС.
Одмах по објављивању првих изборних прелиминарних резултата коалиција је прешла цензус РС од 3.26% и то је значило да су поред редовна два посланика и два са компензационог мандата на челу са предсједником СНС РС. Међутим каснијим доласком гласова из иностранства већином бошњачких, нашој коалицији је смањен проценат и пали смо испод цензуса који је био 3%, на 2,92%.
Коначни потврђени резултати за нашу изборну коалицију су слиједећи:
У Скупштини РС се налазе два члана наше коалиције и то:
1. Миланко Михајлица,
2. Грујић Ново.
Пошто смо касније пали на проценат испод 3% тј. 2,92%, то нисмо добили још два конпензациона мандата од којих би један био и предсједника СНС РС, Винка Перића. Коалиција је на изборима укупно остварила важећих признатих гласова:
- За Парламент БиХ 15.806 гласова или 2,83% од укупно важећих гласова.
- За Скупштину Републике Српске 16.454 гласова или 2,92% од укупно гласова.

Зашто је ова једина искрена патриотска коалиција релативно слабо прошла на изборима?
Послије стручне анализе дошли смо до два закључка:
1. СНСД је као велика партија окренуо лист наопако тј. својим наступима са лијеве опције отишао у десно, те су гласачи нормално прије дали повјерење већој и јачој партији него нашој коалицији. Тешко је разликовати у политичкој причи ко говори и ради истинито а ко барата неистином и бави се политиканством и обманама.
2. Анализирали смо разлоге скретања СНСД-а удесно и дошли до наше коалиције. Са једног аспекта ми смо кривци, а са другог аспекта или вишег патриотског интереса Републике Српске ми смо индиректно окренувши СНСД удесно опет спасили РС од сигурног нестајања. Колико овој констатацији има истине просудите сами јер ћемо вам показати неке чињенице. Прочитајте први документ из Вашинтона "Споразум о измјени Устава БиХ" ко је све потписао и има ли Републике Српске било гдје у том документу? Кад смо дошли до тог документа размишљали смо шта ми можемо сад, послије очитог губљења РС да урадимо. Поред активности са Др Петром Кунићем потражили смо старе везе са Москвом и руководством Русије. Успоставили смо контакт на највишем нивоу и доставили им тај документ.
Послије пар дана у РС стиже Николај Куријанович, Депутат и члан Комитета за безбиједност државне Думе Руске Федерације. Прочитајте други документ "Заједничку изјаву" коју је једино са нашом коалицијом потписао Николај Куријанович. Такође је делегација Русије гостовала уживо у програму "ВИКОМ" ТВ Бања Лука.

Да ли је случајност, коинциденција или нешто друго процијените сами, јер одмах послије повратка Николаја у Русију и његовог обраћања Руској Думи, долази до активности Мнистарства иностраних послова Русије и до хитног одласка челног човјека СНСД у Москву г-дина Милорада Додика.
Послије повратка из Москве наступи лидера СНСД су постали сигурнији са доста десном или патриотском орјентацијом. Ти ставови су дали великом броју грађана РС наду да ће он и његова велика политичка коалиција моћи нешто да ураде за РС, те су им дали највећи број гласова на изборима. Паралелно покреће се и информација о куповини Рафинерије нафте у Броду од стране руске компаније, што је добро, јер ће нам браћа Руси помоћи сигурно бар око заштите својих пословних интереса у Рафинерији у РС.
И још једна битна у овом контексту информација да је новац за куповину Телекома РС дала СИТИ банка из Америке преко Београда и Србије. Пуно података за оне који желе нешто више знати између редова. Ви процијените јесмо ли погријешили што смо успоставили контакт са руском думом или не а ми не жалимо што је наша коалиција тако прошла на изборима, јер мислимо да смо главни "кривци" што се лидер побједничке политичке партије у РС окренуо бар деклеративно за 180 степени у својим ставовима ка одбрани Републике Српске. Која се год политичка опција бори за очување капацитета и враћање пренешених овлаштења РС дотле ће имати нашу подршку, јер је у питању виши интерес, будућност и опстанак свију нас у РС.

Општински избори 2008.
Српска напредна странка је пријавила листе за три општине Градишка, Дервента и Дубица.